понедељак, 22. август 2011.

Први Мајкрософтов ПИЛ институт

Education is the most powerful weapon which we can use to change the world.
Nelson Mandela
(Образовање је најмоћније оружје које нам може помоћи да променимо свет.
Нелсон Мендела)

Шта је ПИЛ

Пре скоро 10 година Мајкрософт је покренуо програм Партнер у учењу (Partners In Learning) чија је намена пружање подршке школама и наставницима у напору да осавремене наставу уз употребу информационо-комуникационих технологија и понуде својим ученицима квалитетније образовање, примерено веку у ком живе. С обзиром да је један од важнијих циљева програма повезивање и размена искустава наставника из целог света, оформљена је глобална ПИЛ мрежа, у коју је тренутно укључено преко 4 милиона наставника из 107 земаља. Осим ове, глобалне мреже, постоје и локални ПИЛ програми, са различитим активностима усмереним на наставнике и њихов професионални развој.
У Србији се програм Партнер у учењу успешно спроводи од 2004. године, захваљујући Меморандуму о размевању између Мајкрософта и Министарства просвете, обухватајући бесплатне програме стручног усавршавања, различите конкурсе за наставнике (Креативна школа), дигитални часопис и корисне ресурсе (попут дигиталне Антологије српске књижевности и публикације Школа будућности), који наставницима омогућују праћење иновација и активно учествовање у њима।

ПИЛ институт

Сматрајући да је улога наставника кључна у подизању квалитета образовања (An excellent teacher is at the heart of an excellent education), Мајкрософт је организовао ПИЛ институт на коме је окупио наставнике који су својим ангажманом показали изузетан успех у интеграцији технологије у учионицу фокусирајући се на вештине 21. века, и пружио им додатна знања и вештине потребне за успешно вођење професионалног развоја наставника.
У раду овог првог, инаугурационог института, одржаног од 25. до 30. јула у седишту Мајкросфта у Редмонду, учествовало је 49 наставника из 31 земље. Србију су представљале Душа Вуковић и Југослава Лулић.
Циљеви института
  • Дубље разумевање иновативних начина подучавања и наставне праксе
  • Интеграција вештина и знања 21. века у наставу
  • Практична употреба Мајкрософтових алата намењених образовању
  • Стицање додатних вештина везаних за професионални развој наставника
  • Упознавање са корисним ресурсима

Припремне активности

Припрема за ПИЛ институт почела је пре одласка у Редмонд и обухватала је дискусије на ПИЛ мрежи, виртуелне сусрете преко Лајв митинга, писање есеја, израду презентације у програму Фотосинт. Ове активности имале су за циљ међусобно упознавање наставника учесника и размену искустава, као и стицање слике о средини и условима у којима раде, а у којима је интеграција ИКТ у наставу на различитом степену развијености.।
Моје радно окружење - приказ у програму Фотосинт

У Мајкрософту и око њега

С обзиром да је трајала само 4 дана, обука у Редмонду је била веома интензивна и динамична. Састојала се од предавања, радионица, практичног рада у компјутерским лабораторијама, дискусија, истраживачке екскурзије, сусрета са америчким иновативним наставницима, размене идеја преко кратких Тич мит презентација и, како је у програму писало, нетворкинга (у преводу – дружења) у вечерњим сатима на различитим локацијама у Сијетлу.

LASW или различити аспекти активности учења

Првог дана у Мајкрософту наши предавачи и модератори биле су Дирдри Батлер из Ирске и Линда Шер из истраживачког центра Менло Парк у Калифорнији.
Задатак који су поставиле пред нас био је да дефинишемо иновативно учење у 21. веку у односу на ученика, наставника и радно окружење. Овај задатак можда не би био толико ефектан да нисмо подељени у групе формиране од наставника који долазе из различитих крајева света, различитих школских система, па сам тим и наставника који различито доживљавају и вреднују иновативност. Моју групу чинили су Францускиња, Тајланђанка, Аустралијанка, Индијка, Јужноафриканац и колега са Маурицијуса. Покушавајући да одредимо карактеристике наставника, ученика и радног окружења, примерене 21. веку, закључили смо да је оно што се у једној земљи сматра иновацијом, у другој је већ део система и нешто што се подразумева.
Међутим, и поред бројних различитости унутар група и међу групама, резултати и закључци до којих смо дошли били скоро истоветни।
У наставку смо имали прилику да се упознамо са истраживачким пројектом који је иницирао Мајкрософт у оквиру програма Партнер у учењу, у жељи да дефинише шта је иновативно учење и подучавање. У истраживању се користи LASW анализа (Learning Activities Student Work) која вреднује различите димензије учења карактеристичне за 21. век: изградњу знања, сарадњу, коришћење ИКТ. Eвалуатори уз помоћ искусних наставника који на основу добијених формулара кодирају наставне активности, мере степен иновативности наставне праксе у појединим земљама.
Више о пројекту, који се тренутно спроводи у 7 земаља, можете прочитати на сајту Innovative Teaching and Learning (ITL) Research, као и на блог страници Америчке асоцијације за евалуацију. Пројекат је отвореног типа и могуће је укључити своју школу и земљу.
Након што смо на практичним примерима испробали кодирање различитих димензија наставних активности, развила се дискусија о коришћењу ИКТ у процесу учења. Ако ученици претражују интернет у потрази за потребним информацијама, подразумева ли то коришћење ИКТ за изградњу знања? Постоје ли уопште ситуације у којима је немогуће постићи резултате без коришћења ИКТ?

Истраживање алата

Други дан у Редмонду провели смо у компјутерској лабораторији истражујући Мајкрософтове алате и могућности њихове примене у настави. Пошто су већини нас представљени алати били познати од раније, овај део део обуке могао се назвати предахом. Ипак, наши модератори, Соња Делафосе и Болдев Синг, потрудили су се да нам на забаван начин прикажу како се програми попут Сонгсмита, Бинг мапа и Ван нота могу користити у сарадничким пројектима. Иако у Сонгсмиту нисам препознала алат који бих могла озбиљно користити у раду са ученицима средњих стручних школа, Ван нот, односно његова бесплатна веб апликација (OneNote Web App) у оквиру услуге Видновс лајв, ми се учинила веома занимљивом и одличном заменом за вики који сам досада користила у раду новинарске секције у својој школи.
Више о овим алатима можете прочитати у приручнику: Microsoft Guide - Free tools in the classroom.

Визија професионалног развоја

Један од разлога што је баш ова група наставника у којој сам била и ја, позвана у Редмонд на обуку, јесу наша искуства у едукацији других наставника, што преко акредитованих програма, што кроз разне конференције и предавања. С обзиром да је један од циљева Института стицање додатних вештина везаних за професионални развој наставника, неке од наших активности тицале су се управо ове теме.

Као резултат групног рада и дискусије настао је овај дигитални пано који описује какав је програм стручног усавршавања потребан наставницима у 21। веку।




Најава

Чланове глобалне мреже Партнер у учењу сигурно ће обрадовати вест да ће у новембру бити пуштена у рад нова ПИЛ мрежа, у великој мери побољшана, интерактивнија и интуитивнија, лакша за сналажење, што ће надам се привући и друге наставнике из Србије да јој се прикључе. На Институту смо имали прилику да будемо први који су видели њену демо верзију и дали сугестије и предлоге.

Изградња знања или из зграде у зграду

Иако најнапорнији, трећи дан на Институту био је најдинамичнији и најузбудљивији, јер смо изашли из зграде 40 у којој смо боравили претходна два дана и посетили друге занимљиве дестинације у Мајкрософту, који је величине једног омањег града.
Прво одредиште била нам је зграда 33 у којој посетиоци могу да виде како развојни инжењери запослени у овој корпорацији замишљају дом будућности и шта се крчка у Мајкрософтовим развојним лабораторијама.
На овој вези можете погледати кратак филм о улози технологије у нашим животима у блиској будућности.
У следећој згради коју смо посетили, означеном бројем 92, налази се Центар за посетиоце који желе да купе Мајкрософтове производе и сувенире по повољнијим ценама, као и Музеј који сведочи о развојном путу ове компаније и технологије уопште. Нама наставницима, ипак много занимљивија је била једна друга изложба, смештена у хали на спрату. Наиме, наш семинар се поклапао са трајањем Америчког форума иновација у настави, и имали смо прилику да сусретнемо америчке иновативне наставнике и погледамо њихове пројекте.
Један од пројеката који ми је привукао пажњу сведочи да је, осим што се кроз наставу књижевности код ученика могу развијати вештине 21. века, као што су критичко мишљење, креативно решавање проблема и сарадња, сасвим оправдано коришћење ИКТ у анализи књижевнох дела. У овом пројекту занимљивог наслова: Како гласи пресуда? Суђење грофу Монте Кристо ученици припремају суђење јунаку романа Гроф Монте Кристо користећи програм Ван нот и услугу Скај драјв. Кратак филм о овом пројекту, иначе награђеном првом наградом у категорији Изградња знања и критичко мишљење, можете погледати овде। 

Истраживачка екскурзија


Мајкрософт смо тог дана напустили заједно са учесницима Форума, како бисмо се отиснули на истраживачку ексурзију (Learning Excursions) у Сијетл. На екскурзији смо требали да скупимо што више података о задатој локацији и на основу њих направимо продукт користећи један или више МС алата. Моја група је посетила Музеј уметности и направила причу о њему у програму Фотостори.

Колико су амерички наставници били посвећени овом задатку, не знам, али имајући у виду чињеницу да смо ми већ искусни иновативни наставници (или нас бар таквим сматрају) као и да је већина нас први пут у Америци и Сијетлу, много више од самог музеја привукле су нас локалне атракције града, од којих неке можете видети на овом снимку

Размена идеја или Тич Мит


Последњи дан је био својеврсна круна нашег боравка у Мајкрософту, јер смо се, осим што смо могли да посетимо неке од радионица које су се одржавале у оквиру Форума, окушали и у Тич миту, у коме наставници у форми кратких, неформалних презентација рамењују идеје и практична искуства. Захваљујући овој размени (свако од нас имао је 2 минута да представи нешто из своје наставне праксе) могли смо да стекнемо увид шта је то што се сматра иновативним у другим земљама и на другим континентима, али и да се упознамо са занимљивим пројектима у које можемо да укључимо своје ученике.

Више о тич миту можете погледати овде.


Сажета – кроз Тич мит, или четвородневна – кроз разговоре и дружење, какогод, размена идеја и искустава, између наставника који размишљају инспиративно, покретачки, и оптимистично била је највећа вредност ове обуке।
Следећа обука за иновативне наставнике, односно други по реду ПИЛ Институт, биће одржан у новембру у Вашингтону.
И на крају, уместо закључка, погледајте видео који је направио колега Брем из Белгије.


субота, 06. август 2011.

RSCON 3 - организација и учешће


РСКОН 3 је скраћеница за трећу, до сада највећу, бесплатну глобалну он-лајн конференцију (Reform Symposium Conference 3) намењену свима онима који су запослени или су на било који други начин повезани са образовањем, реформама у образовању или осавремењавањем образовања путем интегрисања технологије у наставу. У трајању од 29. до 31. јула 2011. године, око 75 излагача и 12 афирмисаних и уважених говорника је одржало получасовне или једночасовне вебинаре, најчешће по 4 у исто време, на најразличитије теме, од представљања мноштва Веб 2.0 алата и конкретних примера за њихову употребу до општијих тема попут кратке историје финског образовања или редефинисања будућности учења.



Догађај је данима најављиван на друштвеним мрежама Твитеру и Фејсбуку, говорници су позивали на своје презентације и радионице, снимили кратак филм који представља њихову тему и поставили га на Ју-тјуб канал креиран за ову пригоду. Програм се знао више од недељу дана  унапред тако да је сваки учесник могао, на основу апстракта или филма, да одабере једну од многих тема која се представљала у одређеном временском термину. Будући да су и говорници и слушаоци долазили са буквално сваког континента, организатори су свој део посла урадили беспрекорно да би све функционисало са што мање проблема.  Детаљна упутства су нам помогла да најпре конвертујемо време и на основу тога преузмемо програм за своју временску зону. Регистрацијом се аутомаски стекло право на коришћење услуга појединих веб-алата, а на крају је чак организована и томбола за све учеснике који су попунили помало захтеван упитник о начинима оцењивања и вредновања и тиме ушли у избор за вредну главну награду – ај-пед (iPad)

ПРуП - Професионални развој у пиџами
 
Већина предавања и радионица је започињала мапом света где је сваки учесник имао задатак да превуче једног од смајлија до места на карти одакле долази и тако се одмах, графички, приказала глобална заступљеност присутних. Затим су учесници на месту предвиђеном за чет уписивали одакле долазе, колико је сати у земљи у којој се налазе, какво је време, итд...  Једном приликом чак смо прекратили време до почетка вебинара заједничким решавањем укрштених речи из енглеских новина Гардијан,  и тиме се створио осећај присности и припадности, али и, по речима предавача, демонстрирала ефикасност колективног знања. Неки су своја предавања држали са покретне траке за трчање у свом стану, неки их слушали кувајући ручак или га конзумирајући, неки у сред ноћи, а неки у нормално доба дана. Учешће је некад било пасивно, помало и досадно, а некад веома  занимљиво и интерактивно. На вебинарима се могло учествовати путем  опција за приказивање насмејаног лица, смајлија, подизањем руке, аплаузом, бирањем опције за потврдан или одричан став, а кадкад и уписивањем одговора на површину ,беле табле' или постављањем питања путем текстуалног или аудио чета. Због чињеница да је свако овоме симпозијуму могао да присуствује из своје куће и онако како му је најудобније, цео догађај је добио неформалан, забаван надимак Пи-џеј пи-ди (PJ PD) – професионални развој у пиџами.



Тријумф технологије и организације
 
Техника је у највећој мери испунила своју сврху и готово сва предавања којима смо присустволе су успешно одржана, са понеким и привременим губитком слике или тона, али све проблеме су модератоти у најкраћем року и ефикасно решавали. Они су, иначе, били од огромне помоћи предавачима пратећи све коментаре и питања у току вебинара, одговарајући на њих или скрећући предавачу пажњу, решавали техничке проблеме или прослеђивали линкове. Потврдило се оно што је пре свог предавања рекао Џоел Џозефсон (Joel Josephson): Ово је тријумф организације и технологије!

Забележите у свој календар следећу конференцију
 
Ово што следи су прикази и наши утисци о вебинарима које смо успеле да одслушамо у току три динамична и узбудљива дана.  Жао нам је што смо успеле да препознамо тек по неког учесника из наше земље, да будемо прецизније три, али се надамо да ће нас наредном приликом, највероватније у новембру, бити много више и тиме и овај блог и прикази на њему много богатији. Преко ове хипервезе можете погледати снимке свих вебинара.

И, не заборавите на следећу конференцију! Забележите је у свој веб-календар.



петак, 05. август 2011.

RSCON3-Кључна предавања

Ништа што је дигитално/ електронско/ виртуално није потпуно ново или потпуно другачије од оног што је збиљско. Код виртуелног готово увек се ради о копији збиље: и када је у питању ћаскање, и када је у питању писање дневника на мрежи (блог), и када је у питању сарадња као метод, па и кад је у питању конференција. 
Добре конференције или симпозијуми организоване су увек у неколико сесија, које су тематски повезане, а предавања се одвијају паралелно на различитим местима: у салама на конференцијама уживо, а на веб-конференцијама у различитим веб-собама (room). Такође, конференције увек имају кључна / пленарна / главна / ударна предавања, које воде чувени предавачи. Обично у време њихових предавања нема паралелних, јер њихова излагања желе сви да чују. Управо тако је била организована и ова конференција: након две сесије од четири паралелна предавања обично је следило кључно предавање, понекад панел-дискусија. 

Име или тема?

Кључна предавања као и у конференцијама уживо држали су чувени стручњаци за области ИКТ и образовања, универзитетски професори или из каквих других значајних институција диљем света. За оне који прате дешавања у образовној технологији (углавном преко Твитера = Нада), већ су одређена имена обећавала добро предавање. За нас остале теме и сажеци су одређивале која ћемо од предавања слушати. У питању су увек стручњаци који нису само теоретски потковани, него имају иза себе и низ остварења практичне или истраживачке природе.

Конференција је започела кључним предавањем двојице Финаца о краткој историји финског образовног система, а како је то систем који смо и сами покушали копирати и како садашњица показује како нам је имплементација (не)успела, није ми било до подсећања на наше (или финске) неуспехе. Чињеница да је овим излагањем започела конференција говори у прилог томе да се фински образовни ситем високо котира и у свету, не само у Европи. 

Кели Тенкели (Kelly Tenkaly), наставница ИКТ из Колорада, веровали ми или не, има такозвану Твитер-академију, због чега је и заслужила кључно предавање о својим искуствима у примени Твитера у настави. 

Последње предавање првог дана, мада је код нас тада већ увелико почео следећи дан, имао је ексцентрични Чак Сенди (Chuck Sandy) са интригантним називом Критичко мишљење 2.0: идеја, акција, промена (Critical Thinking 2.0: Thinking, Doing, Ghanging). Редован професор енглеског језика на једном, путујући на неколико универзитета у различитим деловима света, тренер у више школа које су прихватиле његове идеје из програма Дизајн промена (Changing of Designe), он проноси своју заразну идеју промена у образовању са девизом: 1 ученик, 1 школа, 1 заједница. О каквој се "зарази" ради, погледајте на видео-снимку, који није са ове конференције, али је тема врло слична:

"20 алата у 40 минута" представио је британски ИКТ-консултант и писац Тери Фридман (Terry Freedman), који је и носилац пројекта са детаљно разређеним планом које је алате уз које садржаје на ком образовном нивоу пожељно користити. О пројекту и о алатима детаљно  се можемо обавестити на вики-страницама Web 2.0/21st century tools
Академски озбиљно, па помало и досадно предавање имала је  британска професорка на Кембриџу Пам Барнард (Pam Burnard) о схватању креативнисти у школама будућности  (Creativity and creative learning: Redefining the future of learning). Поткрепљено резултатима озбиљних истраживања, њено професионално предавање ипак је патило од клишеа. Примери које је износила везани су за уметничке школе, као да нема креативности ван уметности, а видео-записи које је пустила су декоративно-рекламни. Ако је дириговање рок-ритмичким саставом (један од видео-прилога из музичке школе) креативни потенцијал будућности, онда то баш и није нарочити редефинисање креативности.
Лиса Нилсeн (Lisa Nielsen), саветник за иновације у школама, креатор је мреже иновативних наставника (Тhe innovative Educator blog) са 3000 чланова, што најбоље говори о њеном саветодавном раду.   Џон Дејвит (John Davitt) бави се темом бесплатног образовања (Free learning), али та тема није социјална, како може изгледати, него се ради о могућностима која нам пружа интернет.
Стив Харгадон (Steve Hargadon)  иницијатор је и уредник популарних образовних заједница Будућност образовања (The Future of Education), те и глобалне мреже образовних он-лајн конференција (The Global education Collaborative) итд. Мреже чији је иницијатор углавном се завршавају са 2.0: Наставник 2.0 (Teacher 2.0), Учионица 2.0 (Classroom 2.0), Библиотека 2.0 (Library 2.0),  (Aula 2.0), Студент 2.0 (Student 2.0),  (Learn Central Features)... Слободно можемо рећи да је нека врста специјалисте за социјалне мреже различитих интересних заједница (професионалаца, али и породица) иза сарадничке вики-алате и софтвере отвореног кода. О његовим многобројним пројектима погледајте овде. Прегледом његових веб-места обићи ћете цео свет и изненадити како један човек може све то да постигне. Саветник је многих фирми које се баве ИКТ па и Мајкрософта. Носилац је многих награда међу којима је највише оних за социјалне мреже. Занимљиво је да га је удружење школских библиотекара двапут наградило за помоћ у осмишљавању мреже библиотекара. На конференцијама смо понекад задовољни само због тога што добијемо информације односно линкове где да трагамо даље. Такво је било предавање Стива Харгадона. Конференција се завршила надасве исцрпним, озбиљним и занимљивим предавањем још једног Стива, Стива Вилера (Steve Wheler) Будућност образовања (The Future of Learning). 
За нестрпљиве, који неће прегледати 50-ак слајдова, издвајамо слајдове са основном поруком-предвиђањем шта ће се дешавати у будућности, мада сам аутор каже да то није никакво предвиђање јер се већ назире њен ток: свет ће постајати све више визуелан; свет ће се поделити на виртуелни и стварни; веб-алати ће се развијати од повезивања људи у 2.о алатима, преко повезивања знања у 3.0 алатима до метазнања (знања о знањима) односно до повезивања интелигенције у 4.0 алатима. Једва чекам ово последње!
Будућност образовања везује за будућност развоја веб-алата и конекцију
Обележја доброг вебинара
Слушајући кључна предавања и она из паралелних сесија у толиком броју, наметнуо се и једно виђење конфренције ван ње саме, као нека врста метазнања. Наиме, могло се видети шта су добри вебинари, у сваком смислу: начину вођења, способности говорника, техничкој подршци, садржају слајдова...
  • У најави вебинара важан је сам наслов, из кога се може разазнати тема вебинара. Вебинар чији је назив "Ово је лично: Од диференцираних инструкција до прилагођеног учења" звучи претенциозно, а нејасно. 
  • Још је важнији јасан и прецизан сажетак, јер он утиче на то да ли ће га потенцијални слушалац пратити, поготово ако му име предавача ништа не говори, и ако је наслов метафоричан или нејасан, претенциозан. 
  • Технички гледано, видео-пренос јесте сензационалнији, али ако истовремено пратимо слајдове, поруке на чету, хватамо белешке или преузимамо садржаје на свој рачунар (у зависности од могућности које нуди софтвер за конференције), он нам је потпуно сувишан. Видео-пренос аутора ефектан је на самом почетку кад се слушаоци упознају са самим предавачем, па имају прилику да га виде и створе комплетан утисак; и на крају кад одговара на питања.
  • Видео-записи који често прате презентације морају бити функционални, у супротном су губљење времена. То је посебно било видно на конференцији. Видео-запис у којем се приказује да ученици нешто раде можда јесте доказ да је то о чему се прича рађено, али о самој теми ништа не говори. У том смислу, посебно је био ефектан видео-запис једног неприметног и слабо посећеног предавања о стиловима учења (Everdiki Dakos, Learning Styles), која је снимила једну врста скеча са свијим ученицима. Након видео-записа гледаоцима, који су већ заборавили шта су стилови учења, иако спадају у темељна опедагошко-психолошка знања, потпуно је био јасно који ученик припада аудио-типу, који визуелном, а који тактилном. Зато га погледајте и ви као пример добро уклопљеног записа, који је тему појаснио, илустровао и демонстрирао, позвао на препознавање и размишљање (први пут у животу размишљала сам којем типу и сама припадам).
  • Интерактивност на веб-конференцијама се своди на мали број могућности, јер је у питању виртуелна конференција, али је она могућа. Ова нам је конференција показала како се чак и радионица може одржати путем вебинара. Таква, интерактивна радионица, била је већ помињана презентација о стиловима учења, у којој су слушаоци више дописивали и причали, него сам предавач. Одговарали смо на понуђена питања бирајући једно од слова уз одговор и гледали аутоматске резултате ових кратких анкета; дописивали своја виђења, решења и предлоге на табли, а на крају је на исти начин спроведена и евалуација. Ауторка је, буквално, највећи део предавања само водила, коментарисала, закључивала и нудила резиме на слајду који следи. Интерактивност се постиже и порукама на чету, активирањем једног од емотикона (на овој конференцији: тапшање, негодовање, збуњеност, срећа). А, ево и изгледа табле на којој слушаоци пишу:
  • Изглед и естетика  слајдова питање су укуса, а о њима не вреди расправљати, али је важно да слајдови немају много текста, а текст да садржи носеће идеје о којима излагач говори. Величина слова мора бити таква да се јасно виде. Невероватно је колико је важан избор слике. Неколико европских предавача су представљали институције из којих долазе, и користили лого, почетне стране веб-сајтова и слично. Ништа од тога не оставља трага. Кључна предавања су добар показатељ како наизглед обична слика из живота (уредно наведено одакле је преузета) појачава речи и оставља трага у уму, изазива на размишљање или одређена осећања и ставове.  Сами слајдови морају бити врло одмерени: мало текста, добро изабрана слика. Дакако, ово не важи за предавања која су била базирана на приказу радне површине предавача, који је обично са радне површине свог рачунара отварао веб-странице и приказивао их. Такође, могу да се комбинују приказ радне површине и слајдова. 
  • Реторске способности и начин на који аутори говоре током презентације често одлучује да ли ћемо је пратити даље. На глобалним конференцијама важно је да аутори причају полагано и разговетно због оних који нису са енглеског говорног подручја. Сама сам напуштала предавања у којима предавач толико брзо прича да ништа не разумем. Предавачи су заиста представљали праву малу галерију реторских стилова: од оних који занимљиве и значајне садржаје износе равнодушно; оних који су врло одмерени и углађени; оних који непрестано кокетирају с публиком; преко оних који о ситним темама причају епохално; оних који на доњој граници укуса у својим примерима наводе своју породицу, дечка, љубимца; до ексецентрика који се понашају као да воде какав телевизијски толк-шоу, или популарни квиз, или заговарају војску пред бој итд. Главни предавачи, могло се разазнати, имају свој, специфичан стил и слушаоци су у коментарима следели тај стил. Међу другим предавачима било је свашта: врло озбиљних предавача који се могу мерити по свему са главним, до оних чија су предавања била муцава, сваку реченицу почињала са "so" и "wel, праскали у смех кад погреше итд.
  • Подаци о аутору следе на крају, али током предавања модератори, или упућени слушаоци, могу постављати релевантне линкове у поруке на чету. 
  • На конференцијама уживо обично добијамо бар брошуру с резимеима, ако не и зборник радова, а на он-лајн конференцијама јако је важно да можемо преузети слајдове, или чак текстуални документ с предавањем. Немају сви софтвери ту могућност, али се то може решити тако што у чет поставимо линк са адресом одакле се на интернету може преузети грађа. Једно од предавања је било тако конципирано тако да чим уђемо у салу, дочека нас порука да преузмемо ППП ако желимо. Софтвер коришћен за ову конференцију (Еlluminate) имао је могућност преузимања појединачних слајдова, у формату ПНГ-слика или у ПДФ и целе презентације у истим форматима. То је била велика олакшица, али је много слајдова празно. Претпостављам да су коришћени оквири или рамови који нису део самог слајда неко су накнадно уграђивани, или је то место на коме је стајала анкета, позив на дописивање, филм. Конференције и вебинари могу и требало би да имају и постконференцијске активности. Под тим се подразумева објављивање снимака предавања и обавештавање учесника где их могу погледати или преузети. 
После оваквих конференција преостаје нам само да се запитамо: Да ли ће у непосредној будућности више икоме падати на памет да се замара, троши и физички, и економски, и ментално, и вољно, и одлази на конференције уживо?!

четвртак, 04. август 2011.

RSCON3- Веб 2.0 алати у настави

На симпозијуму су се могли одабрати и неки од многобројних вебинара који су за тему имали употребу Веб 2.0 алата у настави. Ево кратких приказа неких који су нам се чинили најзанимљивијим.

Стрип и карикатура у настави на забаван начин
(Janet Bianchini, Fun Ways of Exploiting Comics and Cartoons in the Classroom)
Стрип  је образован, забаван и креативан начин да се ученици ангажују у настави језика или неког другог предмета јер се може употребити за усавршавање вештине читања и писања, подстицање тематске повезаности и пружања нових могућност и медија за учење. Могу се употребљавати у штампаном или електронском формату да илуструју ученички напредак у вези са неком темом или задатком, за представљање ученика, за приказ књига уместо традиционалног и уобичајеног, за духовито изражавање мишљења и става у вези са неки контраверзним темама и на многе друге начине.
У следећој табели су набројане неке од активности које Џенет предлаже да се могу користити уз помоћ датих Веб 2.0 алата за креирање стрипова и карикатуре:

Активност
Веб 2.0 алат
  • креирање промотивног постера
  • коментар на блог 
  • оживљавање дијалога
  • изношење мишљења
  • Настави причу
  • Одабери завршетак приче
  • Погоди натпис
  • сленг
  • граматичка вежба
  • фразе и идиоми
  • понављање вокабулара
  • приказ филма
  • постављање хипотетичког питања






 Снимак са вебинара можете погледати преко ове хипервезе.

Дигиталне игрице и дигитални ученици
(Özge Karaoğlu,  Digital Games by Digital Learners)

После уводног дела о данашњим ученицима, дигиталним урођеницима, којима се услед окружености технологијом и искустава које стичу у том окружењу мења, како процес размишљања  и обраде информација, тако и начин на који раде (више ствари одједном, у контакту и итеракцији са другима...), Озге наводи како се разликују и видео игрице које данашња деца играју од оних од пре неколико година. Уместо Мариа на старом рачунару, данашња деца играју игрице помоћу конзола, а сад већ и  кинект игрице  (Kinect Xbox) којима није потребан никакав медијум него се играју помоћу покрета руке или гласом.  У овом новом контексту, наставници и педагози никако не би смели занемарити један овако моћан медиј  и баш они би требали да буду ти који ће да повежу дигиталне игрице са процесом учења и искористе га на најбољи могући начин за постизање образовних циљева јер је ефикасан, мотивишући и у могућности да у великој мери ангажује ученике током процеса рада. 


Примери дигиталних он-лајн игара које је Озге представила односе се на наставу енглеског језика у млађем узрасту и, осим за забаву, могу се употребити за развијање вештина читања и писања, приширивање речника (бројеви, боје, делови тела, итд...), али неке од њих се могу користити и у старијем узрасту за развијање критичког мишљења, решавања проблема, изражавања мишљења итд... Будући да је у основи сваке игре нека прича, од ученика се може тражити да игрицу препричају или опишу омиљени лик, направе стрип или сниме ту причу у аудио формату,  напишу блог и дају своје мишљење, оцену игрице или савете како постићи најбољи разултат и много тога другог.  

Следећа табела приказује врсту игара као и неке од начина на који се ученици помоћу њих могу ангажовати у настави енглеског језика.

Game
Type
Activity


simulation
group discussion, decision making, reporting
social network
pair/group work discussion

The Sims

strategic life simulation
character description, text messaging,   short story writing
Escape the Room
adventure, puzzle
reading, writing, vocabulary

Hidden Objects

treasure hunt
listening, pronunciation, vocabulary

interactive,
control your character

reading, writing
control your character
writing, digital storytelling


Други део презентације је био посвећен њеном заиста фасцинантном пројекту током кога је са својим ученицима, шестогодишњацима, осмислила, креирала и програмирала игрицу Бабл и Пебл (Bubble and Pebble) које је намењена најмлађим ученицима енглеског језика. Игрица је толико квалитетна и успешна да се сада већ може наћи и као апликација за паметне мобилне телефоне.

Снимак вебинара можете погледати преко ове хипервезе.


 ,Скринејџери' и дигитални прозор
(Joquetta Johnson, Screenagers and the Digital Window)

,Скринејџер' је тинејџер који већи део свог слободног времена проводи ,залепљен' за екран телевизора, рачунара или мобилног телефона и око десет сати дневно проводи на интернету у претраживању или на Фејсбуку, шаљући СМС поруке, играјући видео игрице или гледајући телевизију и том приликом тумаче текст, слике, симболе и видео записе. Будући да је читање једна од најосновнијих и најважнијих вештина за учење, лични развој и забаву, степен у којем неко може да прочита и разуме текст у било ком формату (слика, видео, штампани....) на неки начин одређује колико ће бити успешан у животу. Као вештина доживотног учења, читање прелази границе разумевања и деконирања ка интерпретацији и развоју новог разумевања. Транс-писменост (transliteracy)  је способност да се чита, пише и комуницира путем великог броја платформи, алата и медија. Читање је прозор у свет ако ученици могу да анализирају, интерпретирају и разумеју оно што виде на екрану.

Будући да образујемо ученике које имамо, а не онакве какви су некад били или какве бисмо их ми желели да буду, морамо им се прилагодити, а не њих прилагођавати нама, морамо се укључити у свет технологије 21 века .


А ево и неких од Веб 2.0  алата које Џокета нуди као пут ка овоме:

Digital Booktalk – представљање књиге у видео формату (book trailer)

Google Search Stories – креирање прича путем претраживања Гугла

 Go Animate!, Domo – креирање сопствених анимација

 Xtranormal – креирање 3Д филмова


Bitstrips – креирање стрипа (није предвиђен за Јуникод, не прима ниједно осим енглеског писма)

Cool Infographis, Visua.ly – представљање података путем графикона.

Снимак овог вебинара се може погледати помоћу ове хипервезе, или на Слајдшеру:



20 алата за 40 минута
(Terry Freedman,  20 Tools in 40 Minutes)

Иако нисам присуствовала овом вебинару, мислим да је свакако вредан још једног помена (осим у Кључним предавањима) будући да је немогуће писати о овој теми, а не споменути његову вики са излистаним и хипервезама означеним 2.0 алатима, алатима за образовање 21. века.

Web 2.0 / 21 century tools

Снимак овога вебинара можете погледати путем ове хипервезе