среда, 09. новембар 2011.

И лоше лекције нечему подучавају

Субота,  5. новембар, Сава Центар, Oxford Day 2011 издавачке куће The English Book, 1800 наставника енглеског језика из целе Србије и две најсјајније звезде на небу образовне технологије: Ник Пичи и Озге Караоглу. Тема, наравно, употреба и примери Веб 2.0 алата у настави. Ник је одабрао дигиталне приче, а Озге развијање четири вештине уз помоћ истих.  Као што су многи очекивали, или супротно очекивањима других, оба говорника су оправдала свој углед  знањем, радом и постигнућима. 

Озге Караоглу (Ozge Karaouglu), наставник, аутор, инструктор, образовни координатор, добитних многих награда и креатор игрице за децу је одлучила да у току своје једночасовне презентације представи 10 нових алата и тиме стави своје слушаоце на силне муке.  Шта говори, о чему прича?! Свима нам је одмах  било јасно да је све то ново, веома занимљиво и применљиво, ређају се алати као на брзој покретној траци један за другим: Vocaroo, Batlyrics, Techsmith, Twurdy, Zimmertwins и многи други,  али да није било демонстрације, слика и филмова, бојим се да не бисмо успели много тога да разумемо. Озге не спада међу боље предаваче и говорнике, напротив. Никако не могу да  наслутим  разлог пребрзог, на моменте потпуно неразумљивог говора, али после другог присуства  како виртуалном тако и ,,живом'' излагању ове успешне, креативне и вредне жене, не могу се отети утиску да је неке ауторе боље читати него слушати и гледати, макар изгледали, као  у овом случају, као фото модел. Ово је био, на жалост, добар пример како се добра тема и садржај могу упропастити лошом презентацијом.


А онда наступа отац примене Веб 2.0 алата у настави, Ник Пичи (Nik Peachey), инструктор, предавач, консултант и још много, много тога. Осим што му је матерњи језик енглески, Ник у потпуности влада и осваја осталим елементима потребним сваком предавачу у овој ситуацији: својом темом,  ,,сценом'', знањем,  искуством и шармом. Он не презентује, он говори и прича. Не пушта слајдове, већ помоћу њих објашњава. Кад нешто каже, жели да га се и слуша.  Одмах на почетку упућује на хипервезе са којих се могу преузети и презентација и белешке и очекује  од публике да се опусти, слуша и ужива, а не махнито све записује. И најпаметније је послушати га. Е, али Ник, за разлику од Озге, спада у предаваче које је, изгледа, боље слушати. Будући да  је истовремено са овом конференцијом водио и петонедељни онлајн курс за наставнике енглеског језика југоисточне Европе, уз алате помоћу којих се уџбеник може прилагодити модернијој и савременијој настави, Ник нам је одржао и одлично предавање како не ваља водити онлајн курс. Веома је поучно присуствовати курсу на коме се не зна ни колико има задатака нити када се објављују, на коме се учесницима даје недељу дана да се представе и инсталирају алат који се до сада (три дана пред крај курса) није користио, на коме је предавач у току пет недеља оставио бројем и словима један коментар на форумима (не рачунајући обавештења и техничку помоћ) и при том инсистира на лошој организацији форума под изговором да му је тако лакше да све на миру и детаљно прочита и где он, изгледа, демонстрира једну нову улогу – одсутног предавача. Његов нови приступ онлајн подучавању је инспирисао и врсну колегиницу, Ариану Басарић, на следећи текст у свом блогу: 10 ствари које не волим на неким онлајн курсевима.


Било како било, и Озге и Ник су нам свашта нешто ново демонстриралу у протеклих недељу дана. И из нечег не тако доброг се може много научити.