уторак, 28. август 2012.

Придошлице, где смо овог лета?

Годину после или самовредновање


 Прошле године, негде у ово време три дана се живело готово виртуелно. Тада је настао и овај сараднички блог. Једноставно, врлетајући по конференцијским собама у којима су се паралелно одржавала различита предавања, улазећи мало у једну и другу, правећи распоред с Надом шта ће која да прати да не бисмо шта пропустиле, нисмо могле остати равнодушне и задржати само за себе све што смо сазнале или чуле. Био је то спонтани излив доживљеног, одлив идеја којима су нас преплавили у та три дана, па нисмо знале ни шта ни како, само смо знале да некако морамо почети да будемо део света, јер то јесмо. 
Данас, осврћући се и самовреднујући своју протеклу радну годину, могу слободно рећи да је у њој на мене највише утицала прошлогодишња глобална онлајн-конференција РСКОН, и то вишеструко: отворила нове видике и интересовања, пробудила знатижељу уморног просветара, покренула на акцију. Готово све што сам урадила током године, родило се још у та 3 августовска дана без сна и без приватног живота. 

Можда је зато ове године било мирно, пензионерски. Не само зато што је ове године организација решила да нам допусти да спавамо па није било упоредних сесија и излагања; не само зато што су згуснути програм сада раширили на 5 дана па имамо 12 сати конференције и 12 сати "правог живота"; не само зато што се много тема понавља из прошлогодишње или са сличних конференција током године, него и зато што се исто узбуђење открића једног новог света не може двапут доживети аутентично. 

Како је, дакле, било ове године?



Окупљање у предворју


 Изгледа да су се модератори и волонтери данима пре почетка уштимавали јер у програму су наведене и њихове пробе. Међу модераторима мора да су сви уочили хиперактивну Пеги Џорџ (Peggy George), која у тиму вероватно има улогу изазивача, али је надасве храбро и оштроумно чељаде. Имала је увек лепе речи за сваког ко ишта напише у чету, али и допуне и примедбе не само учесницима ћаскања, него и на поједине тврдње предавачима. Моје симпатије је побрала кад се на излагању о блогу и блоговању оштро супротставила предавaчу који је блог сврстао у сарадничке алате. Није одустала са аргументацијом зашто то блог, ипак, није ни кад ју је други модератор пажљиво опоменуо да је прека. Док сам се ја досетила да јој у приватном чету напишем да се слажем с њом, она брзо одговорила и мени и сунула још пар одговора и утисака на заједничком чету. 
Први званичан дан конференције је замишљен као нека врста упознавања и окупљања - тзв. социјални дан. За ту прилику основана је група на новом веб-алату, чији су оснивачи један од спонзора конференције. То је алат који попут звона позива на интеракцију с другима, па отуда и његово име: Mightybell. Одличан је, заиста, прихвата и наше писмо, а на таблу коју оснујете и поставите одређену тему као разлог за окупљање, "позвоните" осталима да дођу. Они могу равноправно постављати ресурсе, коментаре, мењати и допуњавати оно што су други претходно урадили, и још, успут, ћаскати  ако неког затекну ту, мада сарадничка природа овог алата не подразумева истовременост. Окушајте се у њему. Ако не, позваћу вас неком приликом, само кад смислим добар разлог да не буде баш лежерно и недефинисано као окупљање у фоајеу хотела, са пипкањем хотелског инвентара, стидљивим јављањима и порукама на рецепцији - на шта је личило "дружење" учесника конференције.

Предусретљиви, ненаметљиви сторуки домаћин 


На првом кораку при покушају укључења у неку од соба дочекала ме невоља. Рачунајући да имам искуство са укључењем у виртуелне конференције, нисам се обазирала на обавештења с мреже која су почела још почетком августа и на линкове који воде до проба софтвера Blackboard који се за конференције користи, нити до распореда излагања и његовог усаглашавања са нашом временском зоном. На првом кораку, подешавању времена - паф - не могу да отворим линк. Пробам у једном прегледачу, другом, трећем, не иде, једноставно не ради. Пријавим се на мрежу заједнице Classroom 2.0 не знам ни зашто, зато, ваљда, што је на њој распоред стајао. У месинџеру неких 30 - ак људи, код нас глуво доба ноћи. Изложим проблем све са прогутаним којим словом и одмах Стив Харгадон, главом и брадом, постави линк који ради, само ме питао претходно која је зона у питању. Стиви је домаћин не само те заједнице, него готово свих помена вредних професиoналних мрежа образовних радника у Америци. Где год мрднеш - он - као индијско божанство са десетину руку која дају. Да ли је тај човек уопште спавао или је на сва веб-места слао своје виртуелне пројекције?  
Сторуки домаћин је током конференције и сам имао занимљиво излагање о Личном веб-профилу или веб-идентитету (PWP) које је спровео лежерно, у опуштеном разговору и сарадњи са слушаоцима. Ствари познате свима који су на мрежи, а опет се понешто ново може сазнати. Тако ми је потпуно напојила идеја његове саговорнице и ко-презентера Алис (Аlice Keller) која уместо фотографија и аватара свуда на мрежи користи лични лого. Баш елегантно и културно решење: не могу те оптужити да фолираш да си лепши на фотки него у природи; не мораш да будеш неки цртаћ, украс, симбол и слично; не остављаш сиви и празан рам као да немаш идеје, а ти си само скороман. Лични лого покрива све то: аутентично је, оригинално, има лични печат, а не оптерећује видљивом потребом имаоца аватара да буде непоновљив и уочљив, допадљив.

Гуруи, чаробњаци и магови


Као на свакој конфренцији, виртуелној или оној стварној, највећу пажњу и највећи број слушалаца (али ниједно више од 100 за разлику од прошле године где је знало бити и по 300-400 људи) имала су кључна предавања. Рекла бих да је било три врсте излагача који су највљивани као главни: 
  1. они чија су имена сама по себи речита толико да нам није битно ни шта раде, ни одакле су ни из које институције долазе.
  2. они који су представници институција и организација која уливају поверење (НАСА и слично) 
  3. они који су искористили своје спонзорску или донаторску улогу да дођу и до кључних предавања. 
Прве две категорије ни овај пут нису разочарале. Осим самог садржаја који је нама углавном био нов или релативно нов, од ових предавача се опет могло научити како се држи добро предавање. Готово да нико од њих није имао мање од 100 слајдова, и нико није имао бизарну тему или описивање свог наставног подухвата на часу, него су представљали одређена кретања, истраживања, теорије или концепте, али су сви одреда били разумљиви и разложни, све време држали пажњу. Чувени амерички прагматизам, ако ништа друго, добар је за оне који би свако озбиљније теоретисање отежано пратили због непознавања језика у довољној мери. Међу њима издвајам незаобилазну тему сваке конференције - Будућност образовања о којој је говорио стари господин са Новог Зеланда Гордон Драјдон (Gordon Dryden) представљајући књигу без ограничења - Нова револуција у образовању (Unlimited - The New Learning Revolution) која је и нека врста прегледа свих револуционарних промена у образовању и виспрени закључци о оном што нам се тренутно дешава и предвиђања шта нас чека у будућности. Судећи по ономе што је сам рекао, као и по садржају саме књиге, ради се о озбиљном аналитичко-синтетичком разматрању, аргументованом, које нема амбицију да ставра сопствене теорије и метафоре. Добра, стара европска традиција, макар била на Новом Зеланду. Из Америке су нам, очекивано, стигли другачији визионари који недостатак научне методологије увек прикривају неким топ-метафорама.


 Маркови конаци: обрачун урођеника и придошлица у којем победе чаробњаци


Таман смо се навикли на дигиталне урођенике и придошлице као на природне законе или бар на научне чињенице (мада је наука утврдила да нема онтолошких и когнитивних разлика између икс и ипсилон-генерације), и почели да их папагајски наводимо као рефрен јефтиног али певљивог хита, кад је Марк Пренски одлучио да је пар година за хит довољно и да је на реду други ако хоће да остане на топ-листи дигиталних придошлица. Сад је на тржиште избацио метафору дигитални чаробњаци, или би адекватнији превод био "мудрац". Видећемо да ли ће она постати топ-хит квази-ултра-прогресивних наставника који савремени образовни и сваки други контекст схватају фаталистички, као нешто задато, ван нас самих, у шта треба јурнути без икаквог критичког осврта, без етике, без система вредности, без сопственог става са јединим нереченим, али препознатљивим императивом "бити увек на топ-листи." Таквих је идеолог Марк Пренски. Његово је предавање јасно показало да време у коме живи одлично разуме као амбивалентно, површно, дифузно, хаотично и као време убрзаних промена.  Он би да направимо "дил" са таквим временом, храбро и смело, ни за тренутак се не питајући колико је у природи човека да живи у непрестаној неизвесности и шта је то што ће свет учинити лепшим местом, мада се поштапа крајње релативним формулацијама тог типа. Свој нови хит-концепт о дигиталним чаробњацима започео је бљештаво, разметљиво и сензационално као циркус, а наставио дрско, пре него храбро; бескрупулозно, пре него иновантно, прозивајући, етикетирајући све оне  и све оно што се не уклапа у његову нову магијску формулу. Закључак му је, ипак, умерен и - ништа нарочито ново, штавише, ништа што не слушамо већ две деценије.
У чему се састоји његов нови концепт о дигиталним мудрацима / чаробњацима? Изгледа да су дигитални урођеници за свега неколико година евалуирали у полумашине па им је телефон постао трећа рука, а мождане вијуге се преселиле у ћелије телефона. За такве нам је сада потребна вештина не разборитог и паметног човека старог кова, него трикови и "мудрост" чаробњака. Он разликује паметног (clever) од глупог корисника технологије, али их сврстава у исти кош, и препоручује "мудрог" који ће развијати једну ударну вештину: сам знати и моћи друге поучити томе шта да задржи у глави, а шта у машини. Онај који се развија у том смеру може да понесе беџ дигиталног чаробњака. Дигитално чаробњаштво у образовању почива на парадигми "изврнуте" наставе: наставник не користи технологију да би показивао и подучавао ученике, него технологију ставља у руке ученицима.
Подучавање дигиталних чаробњака почива на следећим инстант-претпоставкама: 
  • Подучавање КАКО, чак и ЗАШТО постало је неефикасно, потребно нам је само да упутимо на то ГДЕ је мудрост.
  • Одрасли никако не смеју истицати негативности дигиталног доба. 
  • Културолошки животни садржаји не смеју враћати уназад или држати у месту, него подстицати да се иде напред, што могу само ако су довољно комфорни.
  • Своје ставове треба да задржимо за себе.
  • Користите нове комбинације као што је изврнута настава.
  • Праве вредности нису старе вештине.
  • Нови курикулум подразумева нови начин учења познатих чињеница.
  • Разговарајте и слушајте, не повлачите се и не ћутите.
  • Користите видео, нове програме и игрице.
Све у свему, када се из излагања Пренског пренебегну изазовне провокације, препоруке у форми императива, критике и сумње у форми етикетирања, он заправо није рекао ништа што било ко није уочио најобичнијим посматрањем и није већ чуо само без метафора. Зар не слушамо већ деценијама да је важно само знати где је информација? Но, нико није био толико смео или толико дрзак у свом новоговору да ту најобичнију информисаност без етике назове новом мудрошћу. Нема спора о томе да живимо у времену сталних промена и да планета негде граби и граби, ствар је само у томе да ли је баш то свет какав смо желели себи и својој деци. Све што је рекао о новим изазовима образовању суштински се може свести на један од слајдова који су поновили временску тријаду и неколико обележја у сваком њеном делу:


Егзотична топла вода, ревитализација и регрутација бака-сервиса 


Увек ме је занимало шта западно образовање види у запањујуће једноставним огледима косматог Шугате Митре и на основу чега је постао гуру чаробњака из шињела Пренског. Рецимо, какву епохалност у открићу да је образовање процес који одржава самог себе види човек који уопште не мора да има ниједан разред завршене школе да би то исто схватио на основу мало искуства и здраве памети. Шта је ту тако епохално, и шта ту заслужује егземпларни доказ и вишемесечно посматрање - иза рупе или из сателита, свеједно?  Изгледа да прашина, пустиња, прљавштина, сиромаштво, другојачијост, необразованост у класичном смислу речи делује  so exotic западном образовању који Индију посматра из својих луксузних, али стерилних кабинета.  Његови су ми огледи изгледали увек као откривање топле воде и чекам да нас једног дана изненади открићем точка.  Верујем да ће се многи изненадити и аплаудирати му, цитирати га. Често нечија памет почива на нашем забораву или незнању, али и то се одавно зна, само не знају баш сви. Конкретно, поводом његовог новог пројекта: Зар нисмо и ми учили од својих бака и били сведоци да се бака-сервис лако и брзо, поготово зарад својих унука, прилагодио и свикао на мобилне телефоне? Знам неке што редовно играју игрице и уређују фарму на фејсбуку, те нема разлога да се не укључе у електронско учење? И даље ми није јасно шта је ту генијално. Уосталом, погледајте епохалност пројекта регрутације бака у процесу образовања.

Знање, као и метазнање, очигледно је у веееелиикој кризи, као и све остало на планети. У тој кризи, од свих разноликих концепата, ипак су ми ближе рехабилитације старих идеја из традиционалних друштава, макар се дигла непотребна прашина око тобожње епохалности "патента" од императива да бленемо само у једном смеру будућности, и то, ако је могуће, ћелијама машине више него својим можданим.

Српски наставник  на конференцији  

Овогодишњу конференцију Учење 2.0 нећу памтити ни по бака-сервисима, ни по чаробним речима, ни по новим алатима, нити методама и теоријама, памтићу је по нечему нашем! Све напред речено и оно прећутано, било зато што помена није вредно, било зато што је непристојно у времену дигиталног вилењења писати Маркове конаке, за нас неколицину просветних радника из Србије који смо пратили ову конференцију није значило толико као пријатно изненађење и озареност, па усхићење, када смо претпоследњи дан, у четвртак, 23. августа, угледали: Dejan Boskovic, Serbia... Аууу! Тад сам први пут разумела шта је нагнало оне људе да изађу на тргове да дочекају Н. Ђоковића. Иако у хиљадама пута мањем броју тако смо се и ми осећали пратећи Дејаново излагање.
Дејан Бошковић и школа у којој ради ОШ "Иво Андрић" из Београда познати су нам највише по пројектима међународног карактера у којима са својим ђацима учествује и, ако су наградног карактера, осваја листом прве награде.  Један од тих пројеката је и MicroGlobalScop америчке Фондације Научни дом (Science House Foundation). Учешће у овом пројекту са освртом на процес рада с ученицима били су тема његовог излагања. Представљајући га кратко, скромно, не глагољајући као већина наставника пре њега, други део сесије провео је у разговору са наставницима заинтересованим за пројекте у којима учествује. Колико смо видели, Дејан је пронашао нове сараднике за међународну сарадњу, а ми, домаћи, забављали смо се приватним ћаскањима, да се ослободимо вишка узбуђења током његовог излагања. Осећали смо се као да смо и сами, лично, са њим. Модератори су били такође наставници из Србије: Маја и Горан Брковић, професори клавира из Ужица. Како је немогуће пронаћи одговарајуће речи за тај осећал да ли патриотизма или глобализма, да ли професионалног поноса или личног пијетета када видите да неко из вашег миљеа представља део много веће целине; како је немогуће замислити како се Дејан осећао, нагађати шта га је мотивисало да учествује и шта мисли да је учинио за себе, школу, цео наш систем, предлажем да коментаре овог блог-чланка претворимо у конверзацију са учесницима конференције, било у којој улози да су учествовали.
  1. Прво, позивам Дејана да нам изнесе шта га је мотивисало да учествује, какви су били критеријуми за учешће, у чему су се састојале припреме, како се осећао, колико му је лично значило то учешће, а колико његовим ученицима, школи; види ли значај и за државу и образовни систем? Коначно, подсећам га да не заборави да нам постави линк када буду доступни видео-снимци излагања.
  2. Мају и Горана Брковића позивам да изнесу искуство како је бити са оне стране "катедре" виртуелних конференција у функцији модератора.
  3. Слушаоцима конференције и онима који су пратили Дејаново излагање предлажем да изнесу како су се сами осећали када неко њихов учествује у нечем што нас надилази, бар просторно, јесу ли правили паралеле са оним што други раде и оним што ми = Дејан ради...
  4. Позивам, зашто да не, и оне што су баш мислили да дођу, али их нешто омело, да овде бар честитају Дејану. :)

среда, 02. мај 2012.

У сусрет дигиталној писмености


мини-курс на Диго-сервису


У  СУСРЕТ  ДИГИТАЛНОЈ  ПИСМЕНОСТИ -

друштвени обележивачи и веб-алати за истицање, бележење, организовање, чување, филтрирање и вредновање веб-референци 



Трајање курса: 21. мај - 10. јун 2012. (3 седмице)

Циљеви мини-курса 
  • информисање о вештинама информационе и дигиталне писмености, о стратешким међународним документима о дигиталној писмености, и о разликама између информационе и дигиталне писмености;
  • упознавање са могућностима и врстама социјалних обележивача и како они доприносе развијању вештина и повећању компетенција за дигиталну писменост;
  • оспособљавање за коришћење различитих веб-обележивача, по избору; 
  • схватање намене различитих понуда веб-обележивача: листи, збирки, група, колекција... 
  • стицање функционалних знања: одређивања ознака и кључних речи, описа и резимеа, категорисања и претраге обележених веб-референци; 
  • развијање критичког мишљења, филтрирања и вредновања веб-референци
  • развијање потребе и одговорности за заједничке репозиторијуме знања и трансфер знања;
  • оснаживање сарадничких односа на мрежи, неговање културе давања повратне информације;
  • стварање сопствене заједнице и личне образовне мреже.

Предавачи: Славица Јурић, Нада Путић, Марија Јовић - припремиле су ову веб-авантуру за вас

Коме је курс намењен?

  1. Образовним радницима које занима дигитална писменост - да би повећали своје компетенције пролазећи практично кроз процес рада, и да би их применили у раду с ученицима како би и њих увели у вештине потребне за ново време;
  2. Онима који су довољно слободни не само да се одмакну од књиге и табле, него и од, сада већ конзервативног, електронског учења на Мудл-платформи. Електронско учење је незамисливо више од Мудла.
  3. Свима који воле да истражују, воле експерименте и огледе, не беже од изазова и не плаше се ризика - јер ово је, верујемо, први курс код нас који се одвија путем сервиса за веб-обележавање

 

Програм курса

1. седмица: 21. мај - 27. мај 

Тема: Дигитална писменост и социјални обележивачи: Delicious, Symbaloo, Pearltreas, Google Bookmarks
Активности: проучавање лекције и упутстава, избор једног или више веб-алата и израда практичног задатка, постављање линка или дељење урађеног задатка са групом, коментарисање и вредновање
Задаци: креирање личне образовне мреже/ збирке веб-референци за наставну тему у школи  


2. седмица: 28. мај - 3. јун 

Тема: Веб-анотације и алати за њихово прављење: Evernote, Webnotes, Weblist, Crocodoc
Активности: проучавање лекције и упутстава, практична израда задатка, постављање и дељење линка у групи, вредновање.
Задаци: рад у групи на - креирање анотација о задатом веб-извору или постављеном документу

3. седмица: 4. јун - 10. јун 

Тема: Тематско прикупљање веб-референци и кураторски алати: Storify, List.ly, Scoop.it, Pinterest, Middlespot
Активности: самостално проучавање и лекције и алата, практичан рад у једном или више алата, постављање линка у групи, процена
Задаци: креирање и дељење тематске колекције у одабраном алату

Вредновање курса и самовредновање.


Пријава и предактивности за похађање курса

  • До 17. маја пријавите се да желите да учествујете на курсу слањем имена и презимена, школе или институције у којој радите на адресу електронске поште: digitalno.ucenje@gmail.com
  • Региструјте се на Диго-сервису и уредите профил пратећи упутство.
  • До 20. маја ћете добити позив на свој имејл за укључење у приватну групу У сусрет дигиталној писмености, који прихватите и прикључите се групи. У тој групи ће курс бити одржан, а "приватна" значи да се у њу може укључити по позиву или по одобрењу, не може било ко. То је мера опреза за несметан рад током три седмице, касније групу можемо учинити јавном. Ко је потпуно сигуран да жели да похађа курс може да захтева да се упише одмах, а модератор ће одобрити.






субота, 11. фебруар 2012.

Онлајн обука о писању радне биографије


Шта је Едмодо?

Едмодо је бесплатан сервис који је истовремено платформа за учење и социјална мрежа. Превасходно је намењена учењу од куће тако што отварањем налога на њему наставници могу отворити налоге и својим ученицима, те на Едмоду постављати задатке, пратити и процењивати рад ученика. На Едмоду могу комуницирати с родитељима ученика који желе да прате рад своје деце, a који онда могу и морају отворити родитељске налоге.

Едмодо је и социјална мрежа што значи да се сви наставници могу удруживати у формиране заједнице и размењивати искуства, планирати заједничке пројекте, донирати једни другима лекције или курсеве, отварати наставничке групе, постављати курсеве за наставнике и организовати друге облике стручног усавршавања.

Српски поддомен Едмодо-заједнице

Од јесени 2011. постоји српски поддомен Едмодо-заједнице под називом Просвета Србије. Он запосленима у просвети омогућава:
  1. да имају своје појединачне налоге путем којих отварају групе и налоге ученицима и користе Едмодо у настави и ваннаставним активностима;
  2. да буду повезани са другим наставницима своје школе који користе Едмодо и да неко од њих буде администратор школског налога; 
  3. да истовремено буду део обласне заједнице Просвета Србије и комуницирају са свим наставницима из Србије који користе Едмодо; 
  4. да се укључе у глобалне заједнице и комуницирају с наставницима из целог света који користе Едмодо.
Адреса на којој се региструјете на српски поддомен Едмода јесте: http://srb.edmodo.com/home

Упутство за захтев за добијање кода школа, укључење и даље истраживање налази се на адреси: http://www.tildee.com/rtuj5b

Едмодо, дакле, служи и за учење и за повезивање и размену искуства и идеја, што значи да је намењен раду са ученицима, али и професионалном развоју. Досада се укључило око 30-ак чланова из 20-ак школа, највише као резултат додатног задатка електронског семинара Комуникација и интеракција у савременој школи. Но, има колега које су случајно на интернету сазнали, па се укључили у наш обласни поддомен. Има и оних који одавно имају налог и раде са својим ученицима у Едмоду, па су се одушевили што сада имају и своју помесну заједницу, с чијим члановима имају више додирних тачака, него са оним из других делова света. Истовремено нису изоловани и у вези су са глобалним Едмодо-заједницама.

Бесплатна обука за чланове заједнице
Писање радне биографије, веб-алати за си-ви и ефектно представљање на мрежи

Будући да је Едмодо намењен и професионалном развоју, организовали смо: 
  • вебинар на којем се говори о овој платформи и демонстрирају примери из рада с ученицима;
  • обуку за писање радне биографије, веб-алатима за си-ви и ефектно представљање на интернету током које ће учесници проћи кроз процес примене Едмода у професионалном развоју и научити штогод ново.

ПЛАН ОБУКЕ

1.седмица: 27. фебруар – 5. марта 2012.

Теме и садржаји: Зашто нам је потребна радна биографија? Да ли је она потребна само онима који траже посао? Који се подаци уносе у радну биографију и који су подаци релевантни за просветног радника? Разлика између радне биографије и портфолија. Постоје ли прописани обрасци за радну биографију?

Практична активност: писање радне биографије уношењем података у пример понуђеног обрасца

Начин рада: посебна група на српском поддомену Едмодо-платформе; качење УРЛ-адресе са лекцијом и обрасца за преузимање; размена искуства, питања и одговори у дискусији на Едмоду; предаја написаних радних биографија до краја 1. седмице на преглед предавачима и увид осталим колегама да бисмо могли поредити једни с другима како и шта уносимо у свој си-ви.

                            2. седмица: 5 – 12. марта 2012.

Теме и садржаји - веб-алати за писање радне биографије: Do You Buzz, Kinzaa, Visual CV, CeeVee

Практична активност - избор веб-алата који највише одговара вашем сензибилитету и креирање јавне радне биографије на интернету

Начин рада - предавачи на Едмодо постављају УРЛ-адресе до приказа и упутстава; полазници самостално израђују у веб-алатима своје радне биографије и постављају на Едмодо  УРЛ-адресе до њих процена и дискусија

3.седмица: 12  – 19. марта 2012.

Теме и садржаји - веб-алати за ефектна представљања на интернету: Jux, About Me, Flavors me, What Makes Me

Практична активност - избор веб-алата и забавно и ефектно представљање у њему

Начин рада - исти као у претходној седмици

Завршна активност - гласање за најисцрпнију радну биографију и за најефектније веб-представљање

ПРЕДАВАЧИ
  • 1. витез: Славица Јурић
  • 2. витез: Нада Пуртић

УСЛОВИ ЗА ПОХАЂАЊЕ ОБУКЕ
  • Регистровање на српском поддомену Едмодо-заједнице је неопходно.
  • Пожељно је да пре почетка обуке мало истражите Едмодо да бисте се лакше снашли и придружите групи Едмодо-обуке где имате постављене материјале о Едмоду и евентуалну помоћ и размену колега већ пријављених у групу. Код групе је sjbvco
  • Нико не проверава имате ли радне биографије или немате.
  • Обука је бесплатна, резултат је ентузијазма предавача.
  • Обука није акредитована и не добијате сате за њу, али се током обуке користе материјали са акредитованог електронског курса прошле школске године, који су за ову прилику прилагођени. 
Упис је завршен 29. фебруара 2012. година. Уписано 54 наставника на обуку од пријављених 66.


недеља, 15. јануар 2012.

ЕВО 2012

Електронско онлајн село (EVO 2012) је годишњи догађај специјалне интересне групе за учење језика уз помоћ рачунара (CALL SIG ) глобалног Удружења предавача енглеског језика као страног језика (TESOL). Састоји се из 14 бесплатних петонедељних онлајн курсева који се ове године сви одржавају од 9. јануара до 12. фебруара. Теме су, иако веома разноврсне, све везане са примену нових технологија у настави страног језика: Како постати Вебхед (Becoming a Webhead 2012), Дигиталне приче за ученике млађег школског узраста (Digital Storytelling for Young Learners), Смислена употреба дигиталних алата у учионици (Digital Tools with Purpose in the Classroom), Лично образовно окружење, лична образовна мрежа и доживотно учење (PLEs and PLNs for Lifelong Learning ), Предавање и учење страног језика помоћу видео игрица (Teaching and Language Learning Through Gamification), Развој менторских способности (Developing our Mentoring Skills), Мудл за наставнике (MOODLE for Teachers) и многе друге. Предавачи су врсни методичари наставе страног језика и стручњаци из области технологије у образовању. Иако различити по темама и садржају, сви курсеви су једнообразни по структури и формату, веома добро и професионално замишљени и представљени са јасним циљевима и начинима долажења до њихових остварења. Од учесника се очекује активно учешће уз кратак педагошко-теоретски увод и много практичног рада, истраживања и испробавања нових алата. Није препоручено пријавити се и пратити више од два курса, али саме горе наведене теме илуструју колико је тешко било одабрати.



Као што је већ напоменуто, курсеви се изузетно стручно и професионално воде и немогуће је не осетити посвећеност и љубав са којом предавачи прилазе овом свом послу. Наравно, узевшу у обзир да на појединим курсевима има и по неколико стотина полазника најразличитијих информатичких и методичких предзнања, дешавају се случајеви неконтролисаног искорака из планираних активности и наизглед лоше организације. Упркос томе, оно што се види кроз догађај овакве врсте је једна нова филозофија и суштина оваквих глобалних окупљања. Улога предавача је да организују и добрим садржајем и темом привуку што већи број полазника из најразличитијих делова света који са собом доносе своја знања, искуства и идеје и тада они, тј. ми, постајемо главни актери уз ,,инпут'' и вођство предавача. На оваквим догађајима се може заиста доживети право вршњачко учење, колективно знање, коминикација и дељење знања у свом изворном значењу јер, уз довољно времена и посвећености, прилози и доприноси самих  учесника имају немерљиву  вредност, понекад  већу и од самог садржаја и  представљају право благо и море идеја у области стручног усавршавања.

Моје амбивалентне  асоцијације са курсева  које похађам ме враћају на утиске са наших ПИЛ курсева: прва је да, као и на садашњим ПИЛ курсевима, много полазника ради шта хоће и како хоће без претераног удубљивања у упутства, али чини се више због недевољне информатичке писмености и сигурности. Будући да смисао курса нису бодови, сати и пречица да се до њих што лакше и брже стигне, него усавршавање знања и вештина, ипак не могу а да не направим разлику. А друга ме враћа у оно дивно време мог првог ПИЛ курса, Дигитални филм у настави, када сам, онлајн упознавши велики број колега и пријатеља са којима  и данас уживо сарађујем и дружим се, научила готово све на чега се ово данас надовезује. Курс је био само контекст и окружење за учење, дигитални филм и организација курса су били много мање важни.