Професионални развој

Професионални развој није у директној вези са ЛОМ (Личном образовном мрежом), јер је професионални развој институционализовани део система, нормиран од стране образовних институција, а ЛОМ је резултат настојања појединца, вођен унутрашњом мотивацијом. Ипак, Лична образовна мрежа представља врсту информалног учења, као што је самообразовање, искуствено учење, случајно учење. Те су оне активности које појединац сам предузима, планира и остварује. Чим информално образовање постане планско и намерно, оно лако прераста у неформално образовање: семинаре, обуке, курсеве итд. И информално и неформално образовање спадају у професионални развој, чак и онда кад нису институционализовани облици професионалног развоја. Штавише, управо они наставници чије је стручно усавршавање базирано на самообразовању и информалним облицима учења, највише полажу на свој професионални развој, постају носиоци промена и фактори прогреса једног образовног окружења.
Истовремено, професионални развој са свим облицима учења чини свеукупан образовни контекст, који подразумева и искуство и образовну реалност, те је он саставни део Личног образовног окружења.
Kaко је институционализовано и нормативно решено питање професионалног развоја запослених у српској просвети, погледајте у презентацији.





 Ако сте пажљиво пратили презентацију, могли сте закључити да се под професионалним развојем не подразумева само стручно усавршавање, него и приправнички стаж, и да се процес учења не завршава са стицањем факултетске дипломе - формално образовање - а каријера полагањем стручног испита. Каријера се гради цео радни век, иначе је наш професионализам у савременим условима сталних промена врло сумњив. Најважније је да схватимо да се професионални развој не исцрпљује ни акредитованим програмима стручног усавршавања - неформално образовање. Парадигма доживотног учења не може се остварити само акредитованим програмима. Зато је пред савременог интелектуалца, више него раније, време поставило потребу информалног образовања. Најкраће речено, то је све оно ван диплома и уверења, што нам доноси нова сазнања и искуства. Увођење трећег појма - информално образовање - може да уносе забуну, јер има много оних који под неформалним образовањем подразумевају све што не носи званичну потврду. Овде је направљена дистинкција између ова два појма на основу аката ЗУОВ, који, уосталом, делују логично онолико колико и префикси у речима не-формално и ин-формално. 
Такође, забуну уносе и нове технолошке могућности које пружају невиђене могућности баш за информалне облике учења. Због тога у свету има аутора који покушавају да строго разграниче професионални развој као званично право и обавезу образовног система и институција тог система (са прописаним бројем сати, начинима организације, учешћа итд) од личног образовног окружења, које је потпуно унутрашња и лична ствар појединца. Но, ако смо схватили шта се под образовним окружењем подразумева, лако ћемо све оно из њега што нас на личном плану обогаћује сместити у информалне облике образовања.

У чланцима овог веб-места пронаћи ћете искуства и приказе различитих облика стручног усавршавања наставника који су се определили да свој професионални развој сами планирају, по унутрашњој жељи, а не само по присили законских решења и прописаних обавезних сати стручног усавршавања. То значи да ће највише бити речи о облицима информалног учења. То не искључује приказе и неформалних облика учења, какви су акредитовани програми стручног усавршавања, семинаре и обуке.


13 коментара:

  1. Доживотно учење (Lifelong Learning) и континуирани професионални развој (CPD- Continuous Professional Development) су по многима једна те иста ствар. Судећи по истраживању Џени Џонсон (Jenny Johnson), већина наставника жели да задржи неки средњи курс - да направи вешту равнотежу између професионалног и приватног живота, тј. да је спремна да пронађе време да учи, развија се и усавршава своју наставу. Прочитајте у следећем тексту шта су 34 предавача из приватних језичких школа, факултета и колеџа предложили као идеалне активности за овај важан део стручног усавршавања.

    http://www.teachingenglish.org.uk/articles/ways-continuing-professional-development

    ОдговориИзбриши
  2. Не бојим се ја за нас "заражене" самообразовањем. Ми смо већ ту, јер осећамо да нам је то потребно. Међутим, много је наставника који сматрају да су "Богом дани" и да је њихово целочасовно диктирање, искључиво фронтално предавање без икаквих корекција сопственог рада (предавања и оцењивања) и уважавања повратне информације (иако за то постоје "вапаји" са друге стране) једини исправан начин рада. Интересује ме да ли сте у светским изворима наишле на неке "рецепте" како мотивисати на самообразовање и промену начина рада овакве наставнике?

    ОдговориИзбриши
  3. А шта је па нас брига за оне који су на нивоу диктирања? Мислити и томе и о таквима значи губити драгоцено време и назадовати. Нема рецепата за оне који немају унутрашњу мотивацију. Но, свакако бих поделила једно постконференцијско искуство. наиме, после конференције прегледала сам и укључивала се у неке, махом америчке или од њих започете, мада су глобалне, образовне мреже наставнике. То су мреже које постоје преко годину-две, у њима има у просеку 3000 наставника-чланова. Нисам баш ишла дотле да прегледам поименице сваког, али се да приметити да су они најактивнији, који садржаје постављају, покрећу форум, учествују у раду, оглашавају се, чланови више мрежа. Шта нам непревазиђена статистика говори? Говори да у једној Америци има просечно 3000 наставника који су на мрежи и занима их доживотно учење, ако је то показатељ, а ја мислим да није, но свеједно - нека буде да јесте. Пропорционално, с обзиром на број становника и укупан број наставника, да не помињем технолошки развој, ми бисмо у Србији требало да будемо задовољни и ако нас има троје. А има нас!!! Штавише, са условима у којима ми радимо и са никаквом спољном мотивацијом, чак са негативним реакцијама споља, одлично смо ми наспрам развијеног света. У нашим условима, нашим платама, нашим папирима, нашим родитељима, политикама, нашим ћудима... они не би имали ни то троје, а камоли стотину на мрежи, и пар хиљада ентузијаста ван мреже - колико их ми, по мојој процени, ипак, имамо. Но, има један рецепт пренесен из живота, радио је и пре "учења до живота". Састоји се у личном мисионарењу: упознаћемо негде неког наставника, хитан посао упутиће нас једне на друге, па не часимо ни часа...

    ОдговориИзбриши
  4. Изгледа да без ЛОМ-а нема никаквог напретка. Посебно ако се ЛОМ не направи и у сопственој кући (школи), а не само напољу.

    Што се тиче "заразе" о којој говори Снежана не треба заборавити ефекте њене трансмисије на ученике. Зар за одличну оцену ученик није у обавези да се самоиницијативно самообразује?

    ОдговориИзбриши
  5. Зар да каскамо у месту када око нас кружи безброј информација. Зар се то не зове "остати слеп код очију".Не трбају нама сати стручног усавршавања да попуне личне досијее у секретаријату него да унапредимо свој рад, изађемо из стереотипа, покажемо да је вредело посветити време свом личном развоју. Сертификат је сувишан ако нисмо богатији за неку идеју применљиву у пракси,за нова познанства и дружења у стручном погледу и ван њега.

    ОдговориИзбриши
  6. Прочитала сам негде да у просвети постоји једна трећина која ради, а не зна, друга не ради и не зна, а трећа ради и зна да ради.Треба стремити овом и не освртати се на оне који се не мењају, јер њих време осуди да нестану.

    ОдговориИзбриши
  7. Tреба ићи у корак са напретком, јер да су се окретали многи наши генијалци назад не би смо данас били овде где смо сада.И ко то каже да нема довољно оних који би да уче? Па не можемо да натерамо силом ни дете,а камоли одраслог човека!

    ОдговориИзбриши
  8. Слажем се са Љиљом, заиста ако треба да испунимо само форму и похађамо семинаре само да би попуни личне досијее онда је то чист губитак времена. Друго, не мислим да би требало оставити "на миру" оне колеге које не желе нити силом да се усавршавају, јер сматрам да су они део нашег тима и треба једноставно наћи начина да им се предочи важност непрестаног усавршавања. Можда неко има страх, несигурност да се опроба и корочи у нешто што је ново, а ми изгледа имамо јако мало времена да се бавимо и другим људима. Ако су део колектива, итекако им треба помоћи или указати на потребу, јер наставник мора да има широко опште образовање, то је чињеница. Како да онда побољшамо и мотивишемо децу да уче себе ради, а не оцена и просека ради?

    ОдговориИзбриши
  9. Zaista mi je drago da sam naišla i na ovu stranicu.Nikada nije i neće biti moguće naterati ljude da se menjaju ukoliko oni sami ne osete potrebu za tim, što ne znači da ne treba ustrajavati u toj nameri jer ponekad ni ne primete da su uneli neku inovaciju u svoj rad a samim tim neće ni reći da im je pomoglo to što su prisustvovali nekom seminaru ili prihvatili sugestije kolega mada su na to najtvrdokornij.pedagog Miroslava šolaja

    ОдговориИзбриши
  10. Драге колегинице, радује ме садржај овог и сличних блогова. Радује ме и сазнање да је све више Славица Јурић. Када смо се упознале пре осам година, прижељкивала сам десет мотивисаних професора, попут Славице, и чинило ми се да је то довољно за крупне системске промене. Данас, док пратим рад и стваралаштво целог овог тима, питам се, да ли ће се, за следећих пар година, заиста нешто и системски променити? Данас знам за више од десет Славица Јурић:-) Мало ли је:-)

    ОдговориИзбриши
  11. U većini prosvetni radnici vole usavršavanja i učenja.Sama ekonomska situacija je primorala pojedince da gledaju sve kroz novac,kojeg u prosveti nikad nije bilo previše. Kada bi se ovo druženje i seminari koji su dostupni ukalkulisali u neki bodovni sistem sa kojim se uvećava broj bodova na platnom spisku , pokrenulo bi interesovanje i onih koji su se zatvorili u ono što su ostvarili.Oni aktivni oni će uvek bit aktivni ili još aktivniji.

    ОдговориИзбриши
  12. Bas mi je drago da sam vas pronasla. Radite dobre stvari, nema potrebe da budete skromne. Gordana Zindovic

    ОдговориИзбриши
  13. Moj komentar je pohvala vasem entuzijazmu i radu. Gordana

    ОдговориИзбриши

Унесите свој коментар, предлог, питање, искуство...